Преминуо Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Vladika-nas-774x391

Митрополит Амфилохије Радовић умро је у 83. години од последица коронавируса у болници у Подгорици. Светионик црногорске слободе и чувар Пећке партијаршије није успео да изађе као победник из највеће животне битке. Амфилохије Радовић оставио је неизбрисив траг у Српској православној цркви као велико световно име свих Срба у матици и региону.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рођен на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Световно име му је било Ристо. Потомак је по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских, који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године.
Детињство је провео у патријархалној породици, која је остала верна православљу у тешким послератним временима нарастајућег атеизма под комунистичком влашћу. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду. После завршеног факултета, постдипломске студије је наставио у Берну и Риму, где је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле је отишао у Православну Цркву Грчке, где борави седам година и где прима ангелски образ и свештенички чин.
У том периоду, у Атини је одбранио докторат о Св. Григорију Палами, који је привукао пажњу ондашње европске теолошке јавности. После годину дана проведених на Светој Гори, одлази за професора на Православни институт Св. Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду) на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе. У два мандата био је и декан факултета.
Докторат хонорис цауса Московске духовне академије примио је 2003. године, Института теологије Белоруског државног универзитета у Минску 2008. године, Православног теолошког института Св. Сергија у Паризу 2012. и Санкт-петербуршке духовне академије 2014. године. Одлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације 2001. године одликован је и Орденом Ломоносова, који му је уручен на свечаности у Кремљу у присуству око 4.000 угледних званица. За почасног члана Словенске академије књижевности и уметности изабран је 2015. године.
Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је маја 1985. године за епископа банатског. Хиротонисао га је 16. јуна 1985. године у београдској Саборној цркви уз саслужење: митрополита црногорско-приморског Данила, епископа бачког Никанора, браничевског Хризостома, жичког Стефана, шумадијског Саве, далматинског Николаја, тимочког Милутина, зворничко-тузланског Василија, аустралијско-новозеландског Василија, бањалучког Јефрема и мачванског Данила. Међу њима био је и митрополит кефалонијски Прокопије, који је га је својевремено у Грчкој замонашио, а потом и произвео у архимандрита. Устоличен је у Вршцу 21. јула 1985. године.
Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Амфилохије је децембра 1990. године изабран за митрополита црногорско-приморског са седиштем на Цетињу. Свечано устоличење за митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског извршио је патријарх српски Павле са епископима 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру. Митрополит Амфилохије је био носилац древних титула: Егзарх Свештеног трона пећког, као и Архиепископ цетињски.
Био је члан Светог ахијерејског Синода СПЦ у више сазива. Председавао је тим телом и био заменик патријарха Павла од краја 2007. године до његовог упокојења, као и местобљуститељ Патријарашког трона од упокојења патријарха Павла, 16. новембра 2009. до избора патријарха српског Иринеја 22. јануара 2010. године. Администрирао је епархијом рашко-призренском од маја 2010. године до устоличења епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, крајем децембра исте године. Администрирао Епархијом буеносаиреском и јужно-централноамеричком (која је установљена на његов предлог) од њеног оснивања у мају 2011. до данас.
За време митрополита Амфилохија по први пут у историји Црне Горе, митрополију црногорско-приморску посетили су патријарси и представници свих помесних цркава православне васељене: патријарх васељенски Вартоломеј, патријарх московски и све Русије Алексеј ИИ, патријарх московски и све Русије Кирил, Папа и патријарх александријски и све Африке Петар ВИИ, архиепископ Нове Јустинијане и свега Кипра Хризостом ИИ, архиепископ атински и све Јеладе Христодул, архиепископ атински и све Јеладе Јероним, архиепископ Тиране и све Албаније Анастасије, митрополит православне цркве Чешких земаља и Словачке Христофор… Ово довољно говори о великом поштовању које је уживао митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је висе пута боравио и долазио са свештенством код нас у Скадру и увек је проповедао божију реч, љубав и слогу међу свим људима. Ми смо били сведоци његових речи и са поносом ћемо се сећати његових дела. Упркос разним тескоћама и недаћама помагао је морално и материално удружења која представљају српску зајадницу у Скадру и Албанији. Митрополит је подржавао и финансијски помогао одвијање курса српског језика у Скадру. На његов благослов додељене десетине стипендија за студенте из насе мањине који прате студије у универзитетима Р. Србије. Ово је велики губитак за српску православну цркву и за све православне вернике.

No comments yet

Comments are closed

Copyright (C) 2014, Shoqata Identitet | Faqe Interneti nga Interweb.al sh.p.k