Мишљења и изјаве

Бледар Башановић

Члан државног комитета за национална мањине Републике Албаније
Представник српско-црногорске националне мањине

Национализам, мањине и европске интеграције
Bledar BashanoviqУ времену социјалне апатије, колективне изолације и отпора према сенсибилизацији друштва о потреби адаптације најпозитивнијих ставова, норми и стандарда о заштити људксих права и слобода , између осталог и оних који припадају маргинализованим групапа као што су мањине, као реакцију уперену против адвокације за остваривање тих права, делови нашег друштва губе толеранцију и симулирају осећај угрожености етнички већинског становништва од стране националних мањина као аргумент за негативне мере према тим мањинама, одвлачење пажње од свакодневних проблема или коришћење у политичке сврхе патриотског поноса који карактерише етничку већину у Албанији.Планирање метода је често је дуго, није познато јавности и користи исте инструменте које у ствари су намењени општем јавном интересу и који подстичу спровођење права и слобода истих тих мањина. Инструменти као што је Попис становништва који је реализован 2011 године као проглашење неуставним појма националности у Закону о матичним књигама од стране Уставног Суда су типични примери злоупотребљених позитивних инструмената за умањење могућности за самоидентификовање нациналних мањина.

Такозвани Цензус , који је произвео један један непризнат резултат о броју мањина као и њиховом простирању, није уважио захтев националних мањина да се сваком испитанику издаје једна копија одговора на питање упитника о националној припадности ради коришћења за стицање права која произлазе из закона. С друге стране, само месец дана касније, право о прибављењу докумената о националној припадности грађана је проглашено противуставним. На овај начин се, иако је доказивање националне припадности у Албанији је condicio sine qua non на пример за реализацију у пракси ефективно једнаког учешћа припадника националних мањина у јавном животу као и при запошљавању, онемогућава идентификација и упоређивање нумеричког односа актуелног представљања у структурама власти. И увођење наставе на језику националних мањина се условљава обавезом доказивања преко документације о националном пореклу грађана који желе да њихова деца уче матерњи језик и језик мањине којој припадају. Из овог гледишта, ово онемогућавање доказивање националне припадности створило је за припаднике националних мањина за остваривање својих статусних права и код својих држава матица везано за држављанство или добијање социалне помоћи. Њихове матичне државе с правом имају за услов доказивање такве чињенице путем званичних докумената које издаје албанска држава.
Бојкот представника националних мањина у процесу припреме законског оквира о ткз. Ценсусу ако и у процесу адвокације чланова Закона о Матичној Служби о националности( одбрана ових чланова закона пред Уставним Судом вршена је без консултација са представницима националних мањина), води нас у размишљање о факторима који су довели до овог стања, да ли је било планирања у овоим процесима или како је могуће да тако лако такве измене закона прођу скупштинску процедуру и добијају огромну подршку приликом гласања. Као што знамо, злоглашени чланови Закона о Попису становништва који предвиђају као административни прекршај слободно изјашњавање појединаца другачије од података у матичним књигама, који су предложени уместо првобитних одредба Владе које су искључиле кажњивост супротног самоизјашањавања, су предложени од стране малих странака али деловања великог националистичког интензитета. Природно је да се поставља питање, како се то десило да , у процесу израде закона о ценсусу, парламентарна већина мења предлог закона владе која је изабрана од те исте већине и условљава се од једне странке која је заступљена у Парламент са само 2 посланика!? С друге стране, процес укидања права о националности који је инициран с циљем да се спречи демократски процес права једног припадника једне националне мањине да се изјасни као такав, била је иницијатива Црвено Црне Алијансе, такође субјект националистичких акција, а чији председник дуги низ година је водио највиши орган о области правосуђа, Врховни Савет Правде. Уставни суд са своје стране приликом доношења одлуке, је био састављен искључиво од судија који припадају етничкој већини, и који су изабрани од стране исте већине у Парламенту.
У овом тренутку суочавамо се са честим критикама међународних институција које врше мониторинг спровођења права и слобода националних мањина и које процењују степен напретка који је учињен. Одлука за добијање статуса кандидата за Европску Унију за Албанију која се очекује у Јуну 2014 године представља као највеће очекивање „ потребу за додатне напоре у области поштовања закона, између осталог и заштиту људских права и спровођење недискриминаторних политика, укључујућу мањине и њихов равноправан третман“ и указује између осталог на потребу за санасију штете, путем храбрих позитивних законских и институционалних акција Албанске државе у овом правцу. Позитивна процена и потенцијално и добијање статуса државе кандидата за Европску Унију ће стићи веома брзо ако наши европски партнери виде да се ради на изградњи узајамног етничког и међуинституционалног поверења између представника националних мањина и већине. Мере као што су изградња једног адекватног законског оквира о мањинама који ће бити сличан ономе што друге у региону имају, стварање простора за деловање националних мањина у свакој области и подстицање процеса интеграције припадника националних мањина у свим структурама власти су потребни кораци ка постизању наших интеграционих објектива. Међутим, све то захтева политичку вољу која ће искључити сваки националистички утицај, зарад највећег националног интереса, европских интеграција.

Copyright (C) 2014, Shoqata Identitet | Faqe Interneti nga Interweb.al sh.p.k