Свети Јован Владимир

СВЕТИ МУЧЕНИК СВ. ЈОВАН ВЛАДИМИР
jovan-vladimir-sa-scenama-iz-zitijaСвети Јован Владимир , кнез Српски, како је уписан у црквени календар који издаје Српска православна црква , прославља се 4. Јуна ( 22 Мај по старом календару). Израстао из племенитог корена српских владара који су управљали кнежевинама у Захумљу и Превали (Дукља или Зета). Владимир је крајем X века наследио управу над земљама свог оца и стрица. Престоница му је била у Крајини, поред Скадарског језера, код цркве Пречисте Дјеве Марије ( Пречисте Крајинске).

„ Човек правичан, мирољубив и пун врлина“ , како га је описао византијски историчар Кедрин, кнез Владимир је у раној младости изучио војне вештине, али и Свето Писмо.
Древни словенски летописац Поп Дукљанин, у свом „ Краљеству Словена“ ( Regnum Slavorum), и ава Јустин у „ Житијама Светих“ , описују како је цар Самуило кнеза Владимира и његову војску опколио код брда Облика између Улциња и Скадарског језера. Кнеза Владимира издао је један локални кнез и цар Самуило га је заточио у свом престоном граду Преспи.
Самуило даде своју ћерку Косару Владимиру за жену и врати му државу , и још му даде земљу Дурахијум (Драч) После пораза Самуила од Василија II Македонца , Јован Владимир је усмрћен приликом једне завере од Ивана Владислава, последњег бугарског владара. Он је сахрањен у Преспи, а његове мошти су касније пренет на Пречисту Крајину,где су почивале до 1215 године кад су Грци пренели у Драч. Мошти су из Драча пребачене у манастир Светог Јована ( Шен Ђон) у Елбасан 1381 г., након што га је из темеља обновио албански кнез Карло Топија . Од тада је његовом имену Владимир додато и Јован, вероватно по светом Јовану Крститељ , којем је такође одрубљена глава.
Данас оне се налазе сахрањене испод часне трапезе у Саборној Цркви Архиепископије Албаније, у Тирани. Његова глава се чува као једна од највећих реликвија , у цркви бугарског манастира Зограф на Светој Гори. Сваке године, уочи дана посвећеног овом светитељу иде литија до Елбасана , до манастира Јована Владимира, ту се служи свеноћно бдење и литија се наредног дана враћа у Тирану.
Култ Светог Јована Владимира је дубоко уткан у биће православног српског, грчког, албанског, бугарског и македноског народа. Народ Светог Мученика и данас поштује као чудотворца. Елбасан и Бар га славе као свог заштитника. 1925 године подигнута му је црква код манастира Светог Наума, на Охридском језеру, као и у Бару, где је саграђен велелепни храм посвећен овом Христовом мученику. У Центру Бара подигли су му и споменик.
Свети Јован Владимир је постао светло Православне цркве и укрепљење православног народа на Балкану, али и многих католика и муслимана. Као што говори Митрополит Амфилохије, враћајући се спомену светог Јована Владимира и обнављајући памћење на њега, враћамо се себи и својим вечним извориштима и путоказима.

Copyright (C) 2014, Shoqata Identitet | Faqe Interneti nga Interweb.al sh.p.k