Posts by admin-identitet

Прослава Светог Саве у Враки и Скадру 2021. године

св сава

Са благословима Његовог блаженства архиепископа тиранског и цијеле Албаније г. др Анастасија Јанулатоса и Његовог Преосвештенства епископа будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникија, у цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра, свечано је прослављен празник Светог Саве, првог архиепископа и просветитеља српског.

Свету литургију поводом празника, у недељу 31. јануара 2021. године, служили су свештеници Српске и Албанске православне цркве, протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парох страшевинско-кличевски и свештеник Иван Поповић.

Чтецирао је дјечак Сергеј Мишченко, унук покојног Алексеја Мишченка, првог председника Православног Друштва „Свети Јован Владимир“. Литургији су присуствовали верници из Враке, Скадра и Црне Горе, који су се сабрали да на својој постојбини прославе празник свог првог учитеља и просветитеља. Присуствовали су и представници удружења Срба и Црногораца “Морача-Розафа” и Православног Друштва „Свети Јован Владимир“ из Скадра.

После причешћа вјерног народа, пререзан је славски колач у част Светог Саве, а потом се сабранима бесједом обратио протојереј-ставрофор Велимир Јововић. Он је свима честитао празник, говорећи о Светом Сави, указавши на вјековне везе српског народа са древним Скадром, подсетивши и на незаборавну личност, на блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија који је несебично цијелим својим бићем бринуо о нашем народу у Враки и Скадру. Он је поздравио и надлежног пароха оца Ивана Поповића, који брине о српском народу у Враки и Скадру, заблагодаривши и Његовом блаженству архиепископу албанском г. Анастасију, да се српски народ сабира и окупља око цркве.

Свима у цркви је поводом овогодишњег Савиндана, делегација Митрополије црногорско-приморске, уручила на благослов и поклон књиге, и светосавске поклон пакетиће. Светосавске прославе и светосавске академије у Враки и Скадру, обновљење су са благословом блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, 2009. године, и од тада се редовно са радошћу прославља највећи празник Српског народа, Свети Сава Српски у Враки и Скадру.

 

Светосавска честитка Епископа Јоаникија.

Screenshot (20)

Његово преосвештентво Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије упутио је честитку свештенству, монаштву, вјерном народу Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, и свим људима добре, поводом прослављања великог празника Светог Оца нашег Саве, првог архиепископа и просветитеља српског.

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Од свег срца честитам свештенству, монаштву, вјерном народу Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, и свим људима добре воље, велики празник Светог Оца нашег Саве, првог архиепископа и просветитеља српског.

Овај диван празник ове године дочекујемо у посебним околностима због још дејствујуће епидемије, али ћемо га обиљежити и прославити, иако скромно, по нашим храмовима светим богослужењима, пригодним програмима мањег обима по нашим црквеним здањима и по својим домовима. И у тој простоти, једноставности и скромности, увјерени смо да ћемо наћи велику радост коју ће нам Свети Сава излити са неба од Бога. Да Свети Сава благослови сву нашу дјецу, све наше школе, као заштитник српске просвјете, да благослови учитеље, наставнике, професоре, све оне који се уче и који их уче у страху Божјем. Да дарује исцјељење многим болесницима који болују по болницама и по својим домовима. Данашње љекаре који се труде око болесника, и све оне који о њима воде пажњу да обдари сваким изобиљем, сваким божанским и земаљским добрима.

Свети Сава је као атонски подвижник и као свештеноделатељ Светих тајни Христових надишао вријеме још за живота, спојио се са божанском вјечношћу, сјединио се са Христом, а то значи да је он присутан у сваком времену, и у овом нашем времену. Он се сјединио са нама, ушао у душу српског народа и украсио је свим божанским љепотама, загријао благодаћу Пресветога Духа Божијега, да би смо се и ми у овим тешким временима, искушењима, показали као добри вјерници, као прави Светосавци и наследници његових завештања. Да чувамо своју свету православну вјеру, да је унапређујемо, да љубимо своје светиње, да их украшавамо и обнављамо, да љубимо једни друге, да будемо увијек спремни опростити и тражити опроштај, да се увијек можемо измирити са својим ближњима, да поштујемо сваког човјека и сваки народ, и људе, и њихова увјерења, макар била и различита од наших, и њихову вјеру. Да на такав начин испунимо Божју заповест о љубави да љубимо и пријатеље и непријатеље, и ближње и даљне, да се на такав начин шири добро Божије у овом свијету. Да чувамо завештања наших предака, Светог Саве, да његујемо свој српски језик, који нас је прославио, да чувамо ћирилицу која нас обједињава, која се изједначила у нашем поимању са крстом од три прста, да будемо скромни, једноставни, поштени, и да увијек идемо правим Божјим јеванђелским путем – Христовим путем – као што нас је учио Свети Сава. Амин, Боже дај! Нека тако буде!”

Грађани Албаније у Србију и грађани Србије у Албанију само уз личну карту.

19853973325d67f8bf60ce9647494332_v4_big

Албанско министарство спољних послова саопштило је да од 20 Јануара грађани Албаније могу да путују у Србију само уз личну карту. На основу тог споразума и српски држављани од сада могу да пређу албанску границу само уз личну карту, то је омогућено основним споразумом који су потписале владе Србије и Албаније.

Овај споразум представља добар корак за релаксацију и унапређењу односа између двеју земаља и доприноси за стабилност региона.

Православни верници славили Божић.

bozic 1

Као и сваке године, и ове године хришћански верници који Божић славе по Јулијанском календару у четвртак 7. Јануара окупили су се у православној цркви „Света Тројица“ у Враки на прославу рођење Сина Божијег и да учествују у свету литургији. Церемонија је започела службом свештеника Митрополије црногорске заједно са скадарским парохом који су служили свету литургију.

Света литургија одржана је у присуству смањеног броја верника због поштовања мере против пандемије које су одобриле власти, а служили су је протојереј Предраг Шћепановић из Подгорице и парох цркве „Света Тројица“ у Враки Иван Поповић. У свом поздравном говору Шћепановић је свим присутнима пренео најсрдачније жеље за све вернике и лјуде добре волје. Између осталог, рекао је да „треба да верујемо у нашег Господа Исуса Христа, који је постао човек, да би преузео не себе све наше грехове и да сведочи о Господиновој љубави према нама, а Његово рођење означава рађање наде, знања и толеранције између свим људима јер је Бог један за све, без обзира на веровања. Нека овај дан послужи као дан наде да се што пре превазиђе и победи пандемијска ситуација која негативно утиче у нашим животима и друштво. Пожелео је да сви будемо близу једни других и да не штедимо помоћ, љубав и радост вољених јер ћемо тек тада корачати Исусовим стопама.

Након тога верници су се причестили, док су малишани добили поклоне и црквених календарима. Након свете литургије за пријатеље из Црне Горе и госте, организован је божићни ручак.

Прослава Бадњег дана у цркву Св. Тројице у Враку

IMG_0056

Припадници Српске и Црногорске мањине у Скадру прославили су данас 6 Јануара Бадњи дан у цркви Свете Тројице у Враки окупљени око свете ватре која симболизује огањ који је угрејао девицу Марију током порођаја нашег Бога Исуса Христа.

Ове године Бадњи Дан се слави у складу са мерама које су донели власти против пандемије. У дворишту цркве, уз звоњење звона цркве, молитву је служио ђакон Скадарске цркве Иван Поповић. Током свог обраћања истакао симбол који представља паљање бадњака за доношење на овај свет Сина Божијег као извора топлоте за цело човечанство.

Оне је нагласио да је Бог изабрао да нашег спасиоца донесе између нас у топлом и скромном дому обичне породице а не као краља јер су набоље врлине и вредности карактеристике обичних људи далеко од овоземаљских грешних побуда богатих. Он је пожелео свима да овај дан доноси срећу и Божији благослов и благостање у њихове домове, као и наду да ће пандемија која је захватила цео свет проћи што пре и посебно се захвалио на благослову Митрополији Црногорско-Приморској и Архиепископу Албанске Православне Цркве, Анастасију.

На крају ђакон је обавестио вернике да божићна литургија се одржава сутра 7 Јануара у 10 преподне.

Честитка за Божић

bozic

Православно удружење „Свети Јован Владимир“ честита свим хришћанским верницима који славе Божић по Грегоријанском календару срећан Бадњи дан и Божић.

Ми се молимо да Исус у њиховим домовима  доноси исту радост и срећу коју је својим доласком на свет он подарио целом човечанству и да наставимо и да се узајајмно поштујемо и даље развијамо братску и божију љубав према свим људима као најдрагоценији завет који нам је наш Бог оставио за нас и сва наша поколења.

Писмо саучешћа поводом смрти патријарха ИРИНЕЈА.

IMG_0057

Председници удружења која представљају српску и црногорску мањину у Скадру Св. „Јован Владимир“ и „Морача-Розафа“, поводом смрти патријарха Иринеја упутили су писмо саучешћа амбасади Републике Србије у Тирани. У име удружења Св.Јован Владимир саучешће је изјавио председник удружења г.Зоран Хајкоја-Ајковић. У поруку пише да „Са великом тугом смо примили тужну вест о упокојењу Његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Господина ИРИНЕЈА. Ово је велики губитак не само за наш српски народ, већ и за светско православље. Имали смо велику част да га дочекамо заједно са Митрополитом Амфилохијем у посети код нас у цркву „Свете Тројице“у Враки 2014 год. Била је једина посета у новој историји једног српског Патријарха у Скадру и ми смо сведоци те незаборавне посете. Патријарх ИРИНЕЈ ће остати у нашим мислима и срцу као човек дубоке вере и исповедник православља. Нека му је вечна слава и лака му српска земља!“

Док у писму саучешћа председник удружења Морача-Розафа, г.Павло Јакоја-Брајовић пише: У име удружења српско-црногорске мањине „Морача-Розафа“ изјављујемо саучешће за упокојење српског Патријарха Иринеја. Са жаљењем смо примили вест о смрти Његове светости српског Патријарха Иринеја. Ово је јако тужна вест за све србе и православне вернике. Упућујемо изразе саучешћа Синоду српске православне цркве Свештенству, монаштву и православним верницима.
Нека Вас Господ и анђели цувају у царству небеском!

Преминуо Патријарх ИРИНЕЈ.

патријарх

Патријарх Српске православне цркве Иринеј преминуо је јуче у ВМЦ Карабурма, у којем је био хоспитализован због инфекције корона вируса, након што му се здравствено стање погоршало. Подсетимо, патријарх Иринеј био је хоспитализован због инфекције корона вируса од 4. новембра. Три дана раније на сахрани митрополита црногорско-приморског Амфилохија, у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Иринеј је служио литургију и опело. У јануару ове године СПЦ је обележила 60 година његове монашке службе Иринеја, 45 година епископске и 10 година на месту њеног поглавара. Иринеј је тим поводом рекао да „живимо у времену када није лако бити на неком високом положају, па тако није једноставно ни бити патријарх“, али да се трудио и чинио све што је у његовој моћи да Цркву води исправним путем. Патријарх Иринеј (Гавриловић) је рођен 1930. године у селу Видови код Чачка. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. Завршио је Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха.
Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара патријарха српског са титулом епископа моравичког, док је за епископа нишког изабран је 1975. године.
На трон Светог Саве ступио је крајем јануара 2010. у београдској Саборној цркви као 45. поглавар СПЦ, а потом је устоличен и у Пећкој Патријаршији. Патријарх српски Иринеј је у авгсту ове године напунио 90 година. Стигле су му вип честитке из врха Руске, Румунске, Чешке православне цркве, од папе Фрање, двојице председника – Србије и Русије, престолонаследника Александра Карађорђевића.
За нас које живимо у вековним огњиштима у Албанији остаће у дубоком сећању посета коју је имао у суботу 31. маја. 2014. године, где је први пут у историји један српски патријарх посетио храм „Свете Тројице“ у Враки  код Скадра и нас као припаднике српско-црногорске националне мањине. Његову светост Српског Патријарха Иринеја су пратили Митрополит Црногорско-приморског г. Амфилохије и Митрополит Берата г. Игнатија из Албанске Православнe Црквe. По уласку у храм Његову Светост Патријарха Српског г. Иринеја, поздравио је Митрополит из Берата г. Игнатије, у име свештеног Синода Албанске Православне Цркве и Његовог Блаженства Архиепископа Тиранског г. Анастасија, који је заблагодарио патријарху српском на доласку у Албанију и на учешћу у духовним слављима у Враки и у Тирани.
Након речи добродошлице сабраном верном народу овом приликом патријарх Иринеј је изјавио да „Ово је за мене велики дар и благодат Божија, да посетим ове дивне крајеве, да посетим ову дивну цркву, и вас браћо и сестре који припадате Светој Цркви православној, великој породици православних народа. Ја долазим у име наше Свете Српске православне цркве да вас поздравим и да вам пренесем поздраве наше Цркве и нашега народа, вама који живите овде на овим просторима. Ми смо једна велика породица хришћанска, православна, и ма у којим државама да живимо ми смо породица духовна, и нама је циљ да се зближимо и сјединимо са Господом нашим. А када смо са Богом сједињени онда смо блиски и једни другима. Ви живите у овој благословеној земљи, овде живе православни, римокатолици и браћа муслимани, иако припадамо различитим верама, ми смо народ Божији. Све нас је Господ створио и сви смо дужни и позвани да славимо Господа на начин како нас то вера учи. Чувајте Свету веру православну. Ето и од тада па до данас, а надамо се и убудуће да ће овде постојати наша света црква, да ће благовестити истину Светог јеванђеља, и да ће нас учити Богу да се молимо, и да једни друге поштујемо и уважавамо онако како то Господ жели. Желим вам свако добро и благослов Божији, преко овог дивног светог храма, да се излива на ваше породице и вашу децу и на све вас који у свети храм са вером и љубављу Богу прилазите. Благослов Божији нека вас прати у све дане ваших живота. Амин Боже дај“, поручио је у својој беседи Његова Светост Патријарх Иринеј.

Након смрти Митрополита Амфилохија ово је велики губитак за српску православну цркву, српски народ и хришћанство у целини.

Представници српске и црногорске мањине у Скадру одали почаст преминулом Митрополиту Амфилохију.

IMG_0002

У недељу, 1. новембра, представници удружења  који заступају српску и црногорску заједницу у Скадру присуствовали су сахрани посвећеној Његовој Светости Митрополиту Амфилохију. Да би одали почаст највишем духовнику у Црној Гори у Подгорицу су допутовали председник удружења „Свети Јован Владимир“ г. Зоран Хајкоја-Ајковић у пратњи секретара удружења г. Виктора Мишченка. Док из удружења српско-црногорске националне мањине присуствовао је г. Павло Јакоја-Брајовић у пратњи секретара г. Артура Попаја-Поповића и активиста Имера Имерија-Станковића, Веселина Матановића, Едмира Пиранића и Ганија Муцмераја.

Митрополит црногорски Амфилохије преминуо је 30. октобра у Клиничко-болничком центру Црне Горе у 8.20 часова. „У петак, 30. октобра 2020. године, у 8:20 часова, у Клиничко-болничком центру Црне Горе, по примању Свете тајне причешћа, упокојио се Пресвети Архиепископ цетињски Митрополит црногорски Амфилохије“, написано је на званичној веб страници цетињске Митрополије.
Митрополит Амфилохије лечио се у Клиничко-болничком центру Црне Горе у Подгорици, где је 6. октобра хоспитализован због погоршања стања изазваног коронавирусом. Иако је 10 дана био негативан на коронавирус, имао је упалу плућа и здравље му се нагло погоршало пре неколико дана, упркос огромним напорима читавог медицинског тима.
Смрт Његове Милости велики је губитак за српску цркву и све православне вернике. Митрополит Амфилохије пружио је велику помоћ за организацију и прославу православних верских празника и много пута је посетио нашу заједницу. у Скадру давајући поруке мира суживота и хармоније. Под Његовим благословом од 1992 год. скоро 30 година организују се и славе Божић и Ускрс, као и други празници православних верника у Скадру и Враки.
Уз Његов благослов додељене су годишње стипендије  студентима из наше мањине без обзира на верску припадност, који похађају високе студије на београдским универзитетима.

Нека Ти је вечна слава! Почивај у миру!

Преминуо Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Vladika-nas-774x391

Митрополит Амфилохије Радовић умро је у 83. години од последица коронавируса у болници у Подгорици. Светионик црногорске слободе и чувар Пећке партијаршије није успео да изађе као победник из највеће животне битке. Амфилохије Радовић оставио је неизбрисив траг у Српској православној цркви као велико световно име свих Срба у матици и региону.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рођен на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Световно име му је било Ристо. Потомак је по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских, који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године.
Детињство је провео у патријархалној породици, која је остала верна православљу у тешким послератним временима нарастајућег атеизма под комунистичком влашћу. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду. После завршеног факултета, постдипломске студије је наставио у Берну и Риму, где је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле је отишао у Православну Цркву Грчке, где борави седам година и где прима ангелски образ и свештенички чин.
У том периоду, у Атини је одбранио докторат о Св. Григорију Палами, који је привукао пажњу ондашње европске теолошке јавности. После годину дана проведених на Светој Гори, одлази за професора на Православни институт Св. Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду) на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе. У два мандата био је и декан факултета.
Докторат хонорис цауса Московске духовне академије примио је 2003. године, Института теологије Белоруског државног универзитета у Минску 2008. године, Православног теолошког института Св. Сергија у Паризу 2012. и Санкт-петербуршке духовне академије 2014. године. Одлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације 2001. године одликован је и Орденом Ломоносова, који му је уручен на свечаности у Кремљу у присуству око 4.000 угледних званица. За почасног члана Словенске академије књижевности и уметности изабран је 2015. године.
Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је маја 1985. године за епископа банатског. Хиротонисао га је 16. јуна 1985. године у београдској Саборној цркви уз саслужење: митрополита црногорско-приморског Данила, епископа бачког Никанора, браничевског Хризостома, жичког Стефана, шумадијског Саве, далматинског Николаја, тимочког Милутина, зворничко-тузланског Василија, аустралијско-новозеландског Василија, бањалучког Јефрема и мачванског Данила. Међу њима био је и митрополит кефалонијски Прокопије, који је га је својевремено у Грчкој замонашио, а потом и произвео у архимандрита. Устоличен је у Вршцу 21. јула 1985. године.
Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Амфилохије је децембра 1990. године изабран за митрополита црногорско-приморског са седиштем на Цетињу. Свечано устоличење за митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског извршио је патријарх српски Павле са епископима 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру. Митрополит Амфилохије је био носилац древних титула: Егзарх Свештеног трона пећког, као и Архиепископ цетињски.
Био је члан Светог ахијерејског Синода СПЦ у више сазива. Председавао је тим телом и био заменик патријарха Павла од краја 2007. године до његовог упокојења, као и местобљуститељ Патријарашког трона од упокојења патријарха Павла, 16. новембра 2009. до избора патријарха српског Иринеја 22. јануара 2010. године. Администрирао је епархијом рашко-призренском од маја 2010. године до устоличења епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, крајем децембра исте године. Администрирао Епархијом буеносаиреском и јужно-централноамеричком (која је установљена на његов предлог) од њеног оснивања у мају 2011. до данас.
За време митрополита Амфилохија по први пут у историји Црне Горе, митрополију црногорско-приморску посетили су патријарси и представници свих помесних цркава православне васељене: патријарх васељенски Вартоломеј, патријарх московски и све Русије Алексеј ИИ, патријарх московски и све Русије Кирил, Папа и патријарх александријски и све Африке Петар ВИИ, архиепископ Нове Јустинијане и свега Кипра Хризостом ИИ, архиепископ атински и све Јеладе Христодул, архиепископ атински и све Јеладе Јероним, архиепископ Тиране и све Албаније Анастасије, митрополит православне цркве Чешких земаља и Словачке Христофор… Ово довољно говори о великом поштовању које је уживао митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је висе пута боравио и долазио са свештенством код нас у Скадру и увек је проповедао божију реч, љубав и слогу међу свим људима. Ми смо били сведоци његових речи и са поносом ћемо се сећати његових дела. Упркос разним тескоћама и недаћама помагао је морално и материално удружења која представљају српску зајадницу у Скадру и Албанији. Митрополит је подржавао и финансијски помогао одвијање курса српског језика у Скадру. На његов благослов додељене десетине стипендија за студенте из насе мањине који прате студије у универзитетима Р. Србије. Ово је велики губитак за српску православну цркву и за све православне вернике.

Copyright (C) 2014, Shoqata Identitet | Faqe Interneti nga Interweb.al sh.p.k